Amigdala se "brine" za vezu, hipokampus za ljubav, a hipotalamus je opsednut seksom. Kokteli hormona tokom orgazma brišu bol, ali takođe biraju partnera.
Bez obzira na to šta čovek razumno želi, mozak bira partnera i odlučuje koliko će u odnosu uživati. Snimanje mozga magnetskom rezonancom pokazalo je i ono što žene odavno uporno ponavljaju - stimulacija vagine, klitorisa i cerviksa aktivira reakciju u različitim područjima mozga.
Međutim mnoge muškarce iznenadilo je otkriće da može da se locira i poseban deo mozga koji se "pali" kad se stimuliraju grudi i bradavice iako im žene često pokazuju da i to vole.
Naučnik Beri R. Komisaruk, koji je vodio istraživanje tokom kojeg su žene masturbirale priključene na magnetsku rezonancu, kaže kako se pokazalo da dodirivanje svakog od tih područja pojedinačno može da dovede do orgazma, a stimulacija više "detalja" odjedanput može da poveća užitak i broj orgazama. Kontinuirana stimulacija određenih područja aktivira hipokampus, područje mozga povezano s buđenjem uspomena.
Aktivira se i amigdala, "zaslužna" za intenzivne osećaje i izražavanje emocija.
Ko god kaže da veličina nije važna, nije u pravu. Preoptičko područje hipotalamusa, koje upravlja ponašanjem tokom seksualnog odnosa, kod muškaraca je gotovo dvostruko veće nego kod žena i ima dvostruko više ćelija.
Istraživanje je pokazalo da će muškarci s višim nivoom testosterona u roku od 4,5 godine češće biti u vezi i postati očevi. No testosteron kod očeva dramatično pada u odnosu na nivo koju su imali, ali i u odnosu na onu kod samaca. Najniži nivo testosterona beleži se kod očeva koji se tri sata na dan brinu za dete.
Više područja u mozgu se aktivira kada se probudi želja, čak i tokom odnosa, otkrili su naučnici. Kod žena se aktivira siva masa, koja bira hoćemo li se boriti ili je vreme za užitak. Povećava se aktivnost amigdale i hipokampusa, koji upravljaju strahom. Aktivira se i deo mozga koji je povezan s bolom.
Seks je jači od glavobolje, ali i razuma
Na početku orgazma mali mozak podiže napetost u bedrima, stražnjici i predelu vagine dok je frontalni korteks mozga zabavljen planiranjem i seksualnim fantazijama.
Taj je deo odgovoran za to što tokom seksa možete da razmišljate o zgodnom susedu ili glumici koja vam je privlačna. Aktiviraju se i delovi mozga koji blokiraju osećaj bola (zbog čega više ne osećamo bol u kolenu dok smo u "poslu") i time se otvara put uživanja.
Kad hipotalamus počne da otpušta oksitocin, počinju kontrakcije materice koje će izazvati senzaciju u ključnom trenutku. Trenutak orgazma nije čisto fizički obeležen - oksitocin izaziva osećaj povezanosti, a kada do centra zaduženog za užitak stigne i dopamin, letimo u nebo. Nakon orgazma svetla u mozgu se polako gase.
Seksualna želja se vidi po glavobolji
Ali mozak se aktivira i pri odabiru partnera. Mozgu su potrebne dve stotinke sekunde da zaključi da li mu je osoba u kupaćem kostimu privlačna ili ne. Ali, ponekad su te reakcije i brže, pa delovi mozga koji upravljaju samosvešću i empatijom šalju poruku očima na koga bi trebale da se fokusiraju.
Žene koje pate od migrena imaju oko 20 odsto veći libido od onih koje ponekad uhvati "obična" glavobolja. Pretpostavlja se da je "ključ" u nižim nivoima serotonina. Takođe, 30 odsto žena koje su imale odnos tokom napada migrene osetilo je olakšanje bola, a 17,5 odsto tvrdilo je da je bol prestao.
Zašto se ostaje u lošoj vezi?
Oksitocin, koji se oslobađa tokom porođaja, dojenja i orgazma, podstiče osećaj povezanosti, pa se osećate povezaniji s muškarcem s kojim ste ga doživeli, bez obzira na to je li on vaš "pravi" izbor. Ukratko, ako u nekoj vezi ostanete duže nego što to partner zaslužuje, kriv je oksitocin.
Mozak slično reaguje na meditaciju
Neurolog Endrju Njuberg skenirao je mozak katoličkih časnih sestara i budista u meditaciji i pronašao podudarnosti u aktivnostima njihovih i neurona seksualno uzbuđenih ljudi.
Informacije putuju od vrha prema dole. Viši delovi mozga mogu da nateraju vizualni korteks da bude osetljiviji na informacije koje prima.
Mogu da se aktiviraju i delovi mozga zaduženi za empatiju i samosvest. Informacije putuju i u obrnutom smeru. Signali putuju od vizualnog centra i centra za emocije prema višim delovima mozga.
Živci u donjem stomaku šalju poruke od materice i cerviksa, odnosno prostate.
Bez obzira na to šta čovek razumno želi, mozak bira partnera i odlučuje koliko će u odnosu uživati. Snimanje mozga magnetskom rezonancom pokazalo je i ono što žene odavno uporno ponavljaju - stimulacija vagine, klitorisa i cerviksa aktivira reakciju u različitim područjima mozga.
Međutim mnoge muškarce iznenadilo je otkriće da može da se locira i poseban deo mozga koji se "pali" kad se stimuliraju grudi i bradavice iako im žene često pokazuju da i to vole.
Naučnik Beri R. Komisaruk, koji je vodio istraživanje tokom kojeg su žene masturbirale priključene na magnetsku rezonancu, kaže kako se pokazalo da dodirivanje svakog od tih područja pojedinačno može da dovede do orgazma, a stimulacija više "detalja" odjedanput može da poveća užitak i broj orgazama. Kontinuirana stimulacija određenih područja aktivira hipokampus, područje mozga povezano s buđenjem uspomena.
Aktivira se i amigdala, "zaslužna" za intenzivne osećaje i izražavanje emocija.
Ko god kaže da veličina nije važna, nije u pravu. Preoptičko područje hipotalamusa, koje upravlja ponašanjem tokom seksualnog odnosa, kod muškaraca je gotovo dvostruko veće nego kod žena i ima dvostruko više ćelija.
Istraživanje je pokazalo da će muškarci s višim nivoom testosterona u roku od 4,5 godine češće biti u vezi i postati očevi. No testosteron kod očeva dramatično pada u odnosu na nivo koju su imali, ali i u odnosu na onu kod samaca. Najniži nivo testosterona beleži se kod očeva koji se tri sata na dan brinu za dete.
Više područja u mozgu se aktivira kada se probudi želja, čak i tokom odnosa, otkrili su naučnici. Kod žena se aktivira siva masa, koja bira hoćemo li se boriti ili je vreme za užitak. Povećava se aktivnost amigdale i hipokampusa, koji upravljaju strahom. Aktivira se i deo mozga koji je povezan s bolom.
Seks je jači od glavobolje, ali i razuma
Na početku orgazma mali mozak podiže napetost u bedrima, stražnjici i predelu vagine dok je frontalni korteks mozga zabavljen planiranjem i seksualnim fantazijama.
Taj je deo odgovoran za to što tokom seksa možete da razmišljate o zgodnom susedu ili glumici koja vam je privlačna. Aktiviraju se i delovi mozga koji blokiraju osećaj bola (zbog čega više ne osećamo bol u kolenu dok smo u "poslu") i time se otvara put uživanja.
Kad hipotalamus počne da otpušta oksitocin, počinju kontrakcije materice koje će izazvati senzaciju u ključnom trenutku. Trenutak orgazma nije čisto fizički obeležen - oksitocin izaziva osećaj povezanosti, a kada do centra zaduženog za užitak stigne i dopamin, letimo u nebo. Nakon orgazma svetla u mozgu se polako gase.
Seksualna želja se vidi po glavobolji
Ali mozak se aktivira i pri odabiru partnera. Mozgu su potrebne dve stotinke sekunde da zaključi da li mu je osoba u kupaćem kostimu privlačna ili ne. Ali, ponekad su te reakcije i brže, pa delovi mozga koji upravljaju samosvešću i empatijom šalju poruku očima na koga bi trebale da se fokusiraju.
Žene koje pate od migrena imaju oko 20 odsto veći libido od onih koje ponekad uhvati "obična" glavobolja. Pretpostavlja se da je "ključ" u nižim nivoima serotonina. Takođe, 30 odsto žena koje su imale odnos tokom napada migrene osetilo je olakšanje bola, a 17,5 odsto tvrdilo je da je bol prestao.
Zašto se ostaje u lošoj vezi?
Oksitocin, koji se oslobađa tokom porođaja, dojenja i orgazma, podstiče osećaj povezanosti, pa se osećate povezaniji s muškarcem s kojim ste ga doživeli, bez obzira na to je li on vaš "pravi" izbor. Ukratko, ako u nekoj vezi ostanete duže nego što to partner zaslužuje, kriv je oksitocin.
Mozak slično reaguje na meditaciju
Neurolog Endrju Njuberg skenirao je mozak katoličkih časnih sestara i budista u meditaciji i pronašao podudarnosti u aktivnostima njihovih i neurona seksualno uzbuđenih ljudi.
Informacije putuju od vrha prema dole. Viši delovi mozga mogu da nateraju vizualni korteks da bude osetljiviji na informacije koje prima.
Mogu da se aktiviraju i delovi mozga zaduženi za empatiju i samosvest. Informacije putuju i u obrnutom smeru. Signali putuju od vizualnog centra i centra za emocije prema višim delovima mozga.
Živci u donjem stomaku šalju poruke od materice i cerviksa, odnosno prostate.