Istine i zablude o seksu

Teško je reći šta se smatra opšteprihvaćenim i normalnim ponašanjem u seksu, a šta seksualnim poremećajem. Moral, vera, tradicija, tabui i ostali faktori su, sve do skora, znatno ograničavali ispoljavanje  seksualnosti; što i dokazuje mali broj  urađenih istraživanje na ovu temu i mali broj objavljenih knjiga. Seksualnost je još uvek obavijena velom tajne, zavisno od područja u kom se nalazite, ai različiti  ljudi je i različito doživljavaju. Saznajte neke zablude i istine o seksu:
1. Parovi koji su u braku često imaju seks: Zapravo, parovi koji su u braku imaju seks prosečno 56 puta godišnje.
2. “Pravi” muškarac je skoro uvek spreman na seks: Istraživanja pokazuju da više od 50% muškaraca između 40 i 70 godina pati od neke vrste erektivne disfunkcije.

3.“Pravi” muškaracse trudi da uvek zadovolji svoju partnerku: Dugo vremena, kada se na seks gledalo isključivo kao način za produženje vrste, nije bilo mesta uživanju žena u seksu, naročito u zapadnjačkim društvima gde je postojala dominacija muškaraca. Ovo se menja tek šezdesetih godina 20-og veka.

Kada su pouzdani načini zaštite, odnosno kontracepcije, postali dostupni svima, i kako su žene postale svesnije svoje individualnosti i seksualnosti, seks prestaje da bude samo način za produženje vrste i dvostruki standardi po pitanju seksualnog zadovoljstva više ne postoje u toj meri.
4. Danas, seksualni čin traje duže i strastvenije nego u prošlosti: zapravo, sredinom 20-og veka,75% muškaraca ejakuliralo je nakon dve minute ili manje. Dužina seksualnog odnosa postala je predmet kliničkih istraživanja poslednjih dvadesetak godina.
5. Većina žena doživi orgazam tokom seksa: zapravo,više od 40% žena ne doživi orgazam tokom seksa.
6. Iako većina ljudi ne gleda više na seks isključivo kao način za produženje vrste, mnogi zasnivaju svoje shvatanje seksa na informacijama dobijenim od medija u kojima se prikazuje samo genitalni seks bez reči: u stvari, postoji snažna potreba za manuelnimi oralnim seksom, kao i samostimulacijom.
Seks obično zahteva učešće oba partnera i problem sa sposobnošću za seks je uglavnom povezan sa depresijom (ili nekim drugim poremećajima raspoloženja), stidom, krivicom i ostalim emocijama koje se javljaju kod partnera. Stoga, rešavanje ovakvih problema zahteva pomoč stučnjaka – psihologa,a lekove bi trebalo uzimati isključivo po preporuci lekara, uz terapiju.
Izvor:Dormeo.rs