Seksualne devijacije

Savremena seksologija koja se bavi psihičkim devijacijama raznih vrsta i porekla - smatra da su sva ljudska bića sklona, razume se u izvesnoj meri, nekim seksualnim perverznim željama, težnjama ili potrebama, pa čak da mnogi pojedinci mogu zadovoljiti takve potrebe pod određenim okolnostima, a da se to ipak ne može smatrati seksualnom devijacijom. Da li je nešto normalno ili nenormalno zavisi od okolnosti pod kojim se tako seksualno ponašanje manifestuje i naravno da li se radi o epizodnom karakteru ili ustaljenom načinu take seksualne prakse. Na osnovu savremenih shvatanja normalnog i nenormalnog seksualnog ponašanja možemo izvući neke zaključke:

- Sve radnje u seksualnoj ljubavnoj predigri ukoliko predstavljaju uvod u prirodan odnos ne mogu se smatrati devijacijom ili perverzijom,
- Postoji niz seksualnih ''zastranjivanja'' kod normalnih osoba, pod uslovom, naravno, da ne povređuju ni jednu dimenziju integriteta ličnosti, koja se, takođe, ne mogu smatrati seksualnom devijacijom ili perverzijom,
- Mogu

postojati određena seksualna zastranjivanja koja se, ukoliko su izraz želja emocionalno zrelih osoba, ako se vrše zajedničkim pristankom oba partnera suprotnih polova i ako su ispunjena i prethodna dva uslova, ne mogu smatrati seksualnom devijacijom.

Seksualnom devijacijom smatramo odnos između osoba istog pola, između čoveka i životinje, seksualno ponašanje prema samom sebi, seksualni odnos bez pristanka partnera, seksualni odnos između bliskih rođaka - ukratko, seksualna devijacija postoji onda kad je usmerena prema neadekvatnom seksualnom objektu ili kada promeni seksualni cilj.

- Homoseksualnost
- Pedofilija
- Sadizam
- Mazohizam
- Egzibicionizam
- Fetisizam
- Sodomija
- Travestitizam

Ljubavni polozaji

Venerine figure, razni položaji tela partnera pri snošaju. Ljudi su odavno iznalazili mogućnosti da u polni odnos unesu što više promena. Zato su nastojali da izmisle razne položaje tela pri snošaju koji bi ga učinili što privlačnijim. Već je starogrčka hetera Kirena postala čuvena po svom spisu »Dodekamehanon« u kojem je opisala veštinu izvođenja snošaja na 12 raznih načina.Poznati indijski udžbenik polnog života »Kama sutra« opisuje čak 20 položaja tela pri snošaju. U doba renesanse proslavio se italijanski pisac Aretino svojim sonetima u kojima je opisao 36 takvih položaja. Oni su većinom sasvim fantastični i jedva izvodljivi. Prvi je naučno i detaljno obradio razne položaje tela, koje ljudi pri snošaju zaista primenjuju Van de Velde. On u svojoj knjizi »Savršeni brak« opisuje 10 takvih položaja.

- Normalni položaj za njega je onaj pri kojem žena leži na leđima, razmaknutih i savijenih nogu, a muškarac na njoj.
- Opruženi položaj je onaj pri kojem žena takođe leži na leđima, ali ispruženih nogu, a muškarac na njoj.
- Pregibni položaj je onaj pri kojem žena takođe leži na leđima, ali noge toliko podigne i savije da ih svom partneru stavi na ramena
- O jašućem položaju govorimo kad muškarac leži na leđima, a žena se nalazi na njemu.
- U sedećem položaju muškarac sedi na običan način, a žena mu razmaknutih nogu sedne na bedra.
- Prednjim bočnim položajem zovemo snošajni položaj pri kojem oba partnera leže na boku, a okrenuti su jedan drugome licem.
- O klečećem položaju govorimo kad žena kleči spustivši gornji deo tela i odupirući se o laktove, a muškarac takođe kleči i prilazi joj otpozadi.
- Poslednji u Van de Veldeovoj seriji snošajnih položaja je zadnji sedeći položaj. Tu muškarac sedi na običan ačin, a žena mu sedi razmakntuih nogu na bedrima, ali tako da mu okreće leđa.

Prijatno, erotsko, akrobatsko i bizarno - reči su kojima se može opisati raznolikost položaja za maštovite ljubavnike. Ljudima snažne telesne konstitucije i dobre kondicije pružaja se bezbroj mogućnosti varijacija.

Kama sutra:
Staroindijski udžbenik polnog i ljubavnog života. Pripisuju ga Barsjajani. On je u svom delu skupio mišljenja i spise raznih starijih autora o  polnom životu. Tome je dodao i svoje stavove, često govoreći o sebi u trećem licu. Kama sutra je pisana delom u stihovima, delom u prozi. U velikoj je meri odraz mentaliteta sredine u kojoj je nastala. U staroj Indiji shvatali su ozbiljno polni život. Uvrstili su ga među tri osnovna područja ljudske delatnosti. Jedno od njih je ispunjavanje verskih i etičkih dužnosti ("Darma"), drugo je sticanje životnog blagostanja "(Arta"), a treće je polno uživanje ("Kama")

Kriza srednjih godina

Kriza srednjih godina: Panični strah zbog neostvarenih ciljeva, strašno osećanje da se život više ne može bitno izmeniti, osećaj da smo uhvaćeni u zamku, da je "to sve", ponekad podstaknu čoveka na  preokret u vlastitom pozivu ili na traženje novog životnog saputnika, što može izazvati opste zaprepaštenje. Najčešće se tu radi o nerazriešenim poteškoćama iz ranijeg razdoblja, na primer o pokušaju traženja identiteta u mladosti, koje naliva ulje na plamen krize srednjih godina. Stari potiskivani strahovi, sakrivene želje, odlagane odluke izbijaju tada dramatično, čak i rušilačkom silom, kojom pokušavamo odbaciti prošlost, prebrisati dosadašnji život i sve početi iznova. Nepotrebno je isticati da je taj kockarski potez gotovo sigurno osuđen na propast.

Zaista, zrelost, mudrost i iskustvo sadrže mnoge prednosti. Biti oslobođen mladenačkih strasti i hirova predstavlja olakšanje, a polnost lišena zahteva za rađanjem postaje izvorom novog uživanja. Svest da smo u svom zvanju postigli vrhunac, da zarađujemo više nego ikada ranije, da posedujemo stručni ugled i uticaj pri odlučivanju ispunjava nas velikim zadovoljstvom. Dobro zdravlje možemo održati baveći se sportom i brojnim načinima aktivnog korištenja slobodnog vremena. Još je tridesetak i više godina lepog života pred nama. Krizu srednjih godina moguće je prebroditi uviđajući da je to najlepše doba našeg života.

Posle svakog kriznog razdoblja čovek se može osećati bolje, lošije ili jednako kao i ranije. Na svaku sredovečnu osobu koja je sasvim odbacila predjasnje vrednosti ili se ozbiljno razbolela, dolazi nekoliko takvih koje se gotovo uopste nisu promenile, osim što su malo starije. Još je više onih koji smatraju da ih je životno iskustvo oplemenilo i kojima život zaista počinje u "četrdesetoj".

Victor Igo je zapazio da su četrdesete godine starost mladosti, a pedesete mladost starosti.