Naomi Wolf (49) jedna je od najpoznatijih feministkinja poslednjih 20 godina i priznaje da je to veoma čudna i nezahvalna „titula". Kada je 1991. napisala „Mit o lepoti” (Beauty Myth) imala je samo 27 godina, upravo je bila upisala doktorat i nije htela da gradi karijeru na polju feminističkog kriticizma. Međutim, uspeh te knjige i pažnja koju je izazvala učinio je od Volfove važnu kulturnu ličnost - delom pop akademika, delom gurua a delom aktivistkinje za građanska prava (prošle godine je uhapšena na protestima podrške Occupy Wall Street pokretu).
„Vagina” je već privukla dosta pažnje i to ne samo zbog naslova - iako autorka kaže da je „ta reč ili toliko tabu ili okružena negativnim konotacijama ili je umotana u sram ili je previše 'medikalizovana', pa je važno da je 'uzmemo nazad'”.
Knjiga je delom dnevnik, delom istorija kulture a delom naučno putovanje kroz žensku seksualnost - neka vrsta inteligentnog priručnika za seks - čiji najbolji delovi rasvetljavaju kako malo žene znaju o sopstvenoj anatomiji.
„Vagina” je misija da se žensko seksualno zadovoljstvo oslobodi milenijumima nakupljanog kulturnog prtljaga smeštanjem u svet naučnih činjenica.
Sve je počelo sa problemom u Naominom seksualnom životu. Otkrila je da se kvalitet njenih orgazama iznenada promenio - od „transcedentnog iskustva punog svetlosti i boje” do nečeg tupog i beživotnog.
Otišla je na pregled kod „čoveka zaduženog za nerve u karlici” i dobila dijagnozu: blagi oblik „rascepljene kičme” - kičma je izašla iz svog ležišta i pritiskala je jednu granu karličnog nerva.
On joj je objasnio nauku koja stoji iza orgazma: impulsi iz karličnog nerva putuju do „ženskog mozga”. Naomi je to kasnije opisala kao sistem u kome su „genitalije povezane sa donjim delom kičmene moždine koja se potom povezuje sa mozgom”. To objašnjava nedostatak i fizičke i psihološke reakcije na orgazam.
„Skoro da sam pala sa stolice od ushićenja”, kazala je Wolfova. „To objašnjava razliku između vaginalnih i klitoralnih orgazama? Neuronske mreže?! Ni kultura, ni odrastanje, ni patrijarhat, ni feminizam, ni Frojd?”
Nakon operacije na kičmi, izlečen je i Naomin seksualni život.
Autorka kaže da su zarazne bolesti u Britaniji 19. veka omogućile državi da prostituke i žene koje su smatrane promiskuitetnim podvrgava nasumičnim testovima na venerične bolesti i potom hapsi.
„Mislim da je to, verovali ili ne, ostavilo ogromnu traumu na psihu žena - ako sam seksualna ili ako posedujem svoju seksualnost desiće mi se užasne stvari. Godinama je na hiljade žena podvrgavano raznim testovima i mučenjima jer su bile ‘prekomerno seksualne’. Boravile su u zatvorima i po devet meseci zbog toga. Ne smemo olako otpisati te kulturološki traumatične trenutke”.
Mnogima ovo neće zvučati kao neko otkriće, ne zato što je „otkrivanje tople vode” već zato što danas svake druge nedelje izlazi knjiga o različitim ljudskim stanjima i ponašanjima - ljubav/sreća/ljutnja/ovisnost - koja su povezana sa hemijom mozga ili neuronskim mrežama. Suština života kao da bi mogla d se svede na - neuronauku.
Volfova kaže da je njena misija pisanja knjige bila da se „odbaci dodatni sloj stida, neznanja, zbunjenosti i krivljenja sebe za stvari za koje su krive evolucija ili anatomija”. Pošto su feministi i anti-feministi toliko vremena proveli baveći se ženskim orgazmom, bilo je od koristi da se vratimo osnovama fiziologije.
„Frojd nije bio u pravu i Šir Hajt nije imala celu sliku u glavi a feministkinje 70-ih su vodile bitku da klitorisu daju prioritet nad vaginom što je, zapravo, besmisleno jer svaka žena je drugačije 'umrežena'”, kaže Volfova. „Što nas tome nisu naučili u 8. razredu? Niko nam nije rekao ništa o složenosti nervnog sistema i vezi između kičme i mozga. To je bilo potpuno novo za mene. Promenilo je moje viđenje toga kako smo ‘sastavljeni’ kao jedinke”.
Deo Naominog istraživanja tiče se različitih hormona i neurotransmitera aktiviranih u ženinom telu tokom „uspešnog” seksualnog odnosa.
„Dopamin je najbolja feministička hemikalija ženskog mozga”, piše Volfova dok oksitocin daje ženi „emotivnu nadmoć”.
Vagina ne samo da koegzistira sa mozgom, već je i deo ženske duše, zaključuje spisateljica. „Ženstvenost potiče iz te unutršnje električne mreže koja se proteže od karlice do mozga”.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése